Аrbitraža
Аrbitraža je posebna sudska institucija kod koje arbitre biraju same stranke, a u svrhu rešavanja njihovog spora. Zastupljena je kako u nacionalnom, tako i u međunarodnom prometu, jer se kao osnovne prednosti arbitraže ističu brzina postupka, manji formalizam u odnosu na postupak pred državnim sudom, kao i činjenica da se spor rešava u prvom stepenu ukoliko stranke nisu ugovorile mogućnost pobijanja arbitražne odluke.
Postoji više vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove i mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu, prirodi spora, nacionalnosti arbitraže, itd.). Međutim, prihvaćeno je da je najznačajnija podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže.
Institucionalne arbitraže imaju sedište, administratora (ili sekretarijat), stalnu organizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka. One su osnovane za neodređen broj sporova. Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore, trgovačka udruženja, banke, berze i druge relevantne institucije.
Ad hoc arbitraže se uspostavljaju isključivo za jedan određeni spor. Nakon okončanja spora, ad hoc arbitraža prestaje da postoji. Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni stručnjaci iz relevantnih oblasti. Stranke same imaju mogućnost da odrede način na koji će se postupak voditi.
Arbitraža u Srbiji
Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koji su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. arbitrabilnost sporova).
To su imovinski sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.
Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitraži rešavanje svojih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. Može se ugovoriti samo za jedan određeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravne odnose između određenih lica.
Sporazum o arbitraži za rešavanje budućih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji uređuje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži).
Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno više arbitara (arbitražno veće). Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno više arbitara, njihov broj mora da bude neparan.
Broj arbitara u arbitražnom sudu određuju stranke. Stranke sporazumno određuju i postupak imenovanja arbitara. Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, bez obzira na državljanstvo, koje ima svojstva koja zahtevaju stranke.
Arbitražni sud donosi odluku primenom prava, ugovora i običaja. Arbitražni sud u međunarodnoj arbitraži odluku donosi primenom prava koje su stranke sporazumno odredile. Ako stranke nisu odredile merodavno pravo, u međunarodnoj arbitraži to pravo određuje arbitražni sud.
Domaća arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke i izvršava se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.
Strana arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke nakon što je prizna nadležni sud Republike. Stranom arbitražnom odlukom smatra se odluka koju je doneo arbitražni sud, čije je mesto van Republike Srbije, kao i odluka koju je doneo arbitražni sud u Srbiji ukoliko je na arbitražni postupak primenjeno strano pravo. Nadležan za priznanje je okružni sud mesta gde treba sprovesti izvršenje, a ako se stranom arbitražnom odlukom rešavaju trgovinski odnosi između stranaka, nadležan je trgovinski sud.
Sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa rešava Spoljnotrgovinska arbitraža kao institucionalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije. Ona rešava sve vrste sporova koji nastanu iz međunarodnih poslovnih odnosa, bilo da su obe stranke u sporu strana lica ili spor postoji između domaćih i stranih lica. Arbitre imenuju stranke, sa postojeće liste arbitara ili van nje, i oni mogu biti kako domaći, tako i strani državljani.
